Vojin

ВОЈНИК IIА МАРШУ

сасвим безбри;кно својим путем поред градине, па нису ни мнслили на то, да у страну у градину истуре опрезне патроле, а баш нијесе ни могло, јер улазак бијаше затворен. Те тако заседу нису ни одкрили. Непријатељу дакле морало би за руком испасти , да за оном авангардом идућу војску препадне и можда још и сатре, да нису на срећу деичици, који су водили коње својих о >Рицира , журилн се, да што пре у одређене кпартире доспу, па изишли били далеко пред предњим оделењем. — Видев ове, већим делом врло лепе коње, неки француски коњаници из заседе одма успламте за плен , па наједанпут излете на једна врата од градипе и нанадну на денчике.—Овом виком презнути хусари, срећно се за рапа тргну натраг. Истина, из заседе са свију страна излете Французи и почну их гонити, и можда би губитак испао велики, почем се толики онако низ брдо стропоштаваху с коњем, — али на срећу долети што монсе брже капетан Окс са једио 50 стрељаца и хусаре привати. Ово оделење начини себи авангарду од 10 стрељаца, који са својим вођом поручиком Минхаузепо.п пође на ново уз брдо Миихаузен колико одважно, толико и смотрено разреди своје л»уде с обе стране пута у шуму и оспе жестоку иатру на Французе, којисугонили хусаре; француска налетлЈивост одма секне. Док је пак нецријатељска пехога дошла , и стрелце низ брдо отиснула, добио је капетан Окс времена и прилике, да бежуће хусаре опет искупи и своје стрел»це удесно намести. И тако је оиај пепријателЈа — иако много већег —■ дотле уздржавао, доклегод нису стигла оба баталијупа -1 'есенаца, Кад је Хугиард с брда видео, да ова војска нагло кроз Вајлбург иде, поздрави он колону жестоком вагром из топова. Ал кад је видео, да је то гранатире још више обрадовало, и да ови лете са највећим бесом , онда је већ помислио да с њима неће моћи , и