Vojin

ВОЈНИК НА МАРШУ

47

непрнјатеља препаднемо, јер смо и сам препад намерили по извештајима, које смо о непријатељу добанили , онда се често десити може , да самим тим покваримо сав посао. Никад се неваља и нетреба ослонити само на извештаје раније, па ма да су они би.ш најточнији, и ма да се код непријагеља ништа новог догодило није. Увек ваља, па макар поједипе људе , изашиљати напред, те да недођемо у неприлику ту, да са целом силом наиђемо на непријатељске патроле , п тиме сами се издамо. Врло поучан пример таквог чега имамо у биткн код Лнгннце ') 1760. Аустријски ђенерал Лаудон хтео је на пруско лево крило зором 15. Августа да нападне. Сва наређења бијаху неможе бити боља. Фридрих велики пак нзмени преко иоћ свој положај, и парочито поседне и неке висине, на које је (да их заузме) и сам Лаудон врло много рачунао , јер је мислио ту на њима да се за одсудан јуриш припреми. Но почем он, да неби Пруси из раније о њемудознали, пође сасвим без предводиице и без икаквог осматрања из најпре, — то и он недозна, да су непријатељи те висине заузели , пре него што га окупе зрна и картачи отуда. Последак бијаше тај, да његова војска, иако око 30000, и ако врло храбра, буде сасвим побијена и изгуби поред 23 заставе и 83 топа и 16000 људи; а Пруси изгубе једва око 1800 војника. •гСвако докучивање , да би се срећно извршило, хоће известан степен окретности н хитрине; — у оваквим приликама, као што је била ова горња, то је још много нуждније, него иначе, и за то ваља ода*) Ве.!ш:а влјјош у Прдској Слезији.