Vojin

48

ДАЛ.ННА НТД. ПРИ ОПРЕЗИ НА МАРШу

браги ннјваљаније и најдосетннје људе, који се и онда уму помоћи, кад би могли непријатељу у руне пасти, и да ни за коју цену неодаду одкуда су и зашто изаслати, него шта внше да се казују као да су пут помели, или да се издају за бегунце, или да иду од сасвнм другог места. Наравно, п е него тн људи пођу, вал.а их у томе смислу добро поучити. — Уопште то је неизостпвпо пуждио, да се за овај посао узети људи, па макар нх и двојнца само би.10, пре него се куда пошљу, добро обавесте о томе, шта имају чинити, и морамо се уверити , јесу ли они добро обавештени. А никад нетреба тек само посао уопште им показати у неколико оваких или онаких речи, као што то врло често бива. Њима ваља точно показати шта се хоће и шта треба да чине, па ако би се десило, да они падну непрнјатељу у руке, онићеувек умети да се владају, кад знају шта ми хоћемо и кад разуму, да нашу намеру непријатељ никако несме знаги. Да од н.их самих кријемо у таквим приликама погрешка је; а да небн издани били, — ваља знати, кога на шта послати. Сасвим изузетпо може се по некад ићи без икакве опрезе, чета која путује да је сасвим у скупу, ал с највеком готовошћу за 5ој. Падне лн таква чета на заседу, и ова није Богзна колико већа од ње, онда најчешће бива, почем је ова сасвнм готова и спремна за бој, да она заседу изненади, место што је ^аседа њу хтела. Инмадакие изгледа, да ће победити снаки препад, само ако буде на своме месту. Алн при свем том, сваки марш без опрезе какве треба, увек је одважно предузеће '), па зато се само сасвим изузетно и употребљава.

Ј ) Внди „ битку код Розбаха " на страни з.