Vojin

62

0 ТАКТИЦИ ЂЕНЕРАЛЛ РЕНАРА

чела војне вештине, која ке да буде приступна војнику сваког рода, и ио којој ће бити могуће да се изучи војевање тако точно, као што се изучава свака друга наука. Ја сам му, вели Сен-Сир, на то одговорио, да би то врло добро било, кад искуство таквог човека, као што је он, неби угинуло бар поради Француске, но ја сумњам, да може икоји тај задатак иснунити. До данас, иридодам ја, каже Сен-Сир, мени се увек чинило, да искуство или ирактика још је долеко, и није могуће изучити се војној вештини. Од свију ђенерала како наших и савезничких тако и непријатељских, од ночетка револуције, па неизузимајући ни самог њега (Наполеона) чини мп се, да искуство није изучило многоме ниједног. И Наполеон се у томе самном иодпуно сагласио. Из овог разговора изводи Ренар двоје. Прво, говори он, Наполеон после 40 знаменитих ратова и дотле нечувених војних уснеха дошао је до увиђења, да ни искуство, ни бојна пракгика, ни војна слава нису довољне, да човека начипе војводом. Све је то нуждно војводи, но све је то и опет мало. Њему је осим тога нуждно још и високо изображење, а које се непостизава у ватри битке какве. Ка острову св. Јелене Наполеон се опет дотако тога иредмета. Он Је сажалевао што његове војводе нису имале времена ни прилике да прибаве знања, која су им оскудевала. По његовоме мишљењу ђенерали његове војске умели су војевати само по главним путовима и на даљини топомега — П§ пе зауа1еп1 Шге 1а ^иегге (рде зиг 1ез §-гагк1еб гоп1с8 е1 а, 1а рог!ее с!и сапон.