Vojin

ВОИНА МЕТАФИЗИКА

противг сваке вероватности, иреиона, броа и терена? Утолико храбростБ стои изнадт. комбинациа! Ма какво иоуздан-ћ имали у воину -вештину да ћесе воиска користно расноредити, опет'[> смо принуђени да веруемо у последнк* анализу, да се нобеда доб1јл само гонећи неприлтелл св терена, коиезаузео, а кое се друкче неможе учинити, него марширамћи са храбромт, воискомт. противЂ 1Лга. Узмимо да наиспособнш ђенералв заиоведа са 15 баталигона мекушнихв и нлашлБИВихг воиника; ма какво да буде надмоМе нћгоиих'в мапевара, онг ће бити потучент, одв ис г го толико, али оолбихб воиника, Рата се дакле може водити само са правимт. воин и ц и м а. Али да би храбри били, вала их г в таквима начинити; ер г Б храброств ние намт. урођена, то е едно художно а не природно своиство. Ми се сви плашлбиви рађамо; тако хоће природа, коа усађуе у свима живимб створенБИма, у интерссу нбиовогб чуванл, неко чуство или осећан!; страха, кое ихђ гопи да од б свега онога бегаш, што би имб шкодити могло: храбростБ стои у надвишенго ипобеди овогт. осећанл. То се иакЈ. може постићи само са игромЂ страсти, а не са паметнимт. саветима; ерт. разумБ, кои мери и равна све што би намт. користно и шкодлбиво било, неналази ништа што би нам г б губитакБ нашегт. живота надокнадити могло, а то е у н-ћговим 'б очима наидрагоцение, што безт. ггћга ми не би могли никакавт. други имати ; дакле разумБ наст. одвраћа од г б тогт> да се губитку излажемо. И по нравилима разума судећи, госиодинт. РошеФуколдо Воинђ, година III. 1866. месецт, игартљ. 0