Vojin

ВОИНА МБТАФИЗИКА

83

да чине само едно тело нокретано едино волбом г б нбиховогтј вођа, не дае више храбрости : кок) ништа неможе доиз'нити. То се тело налази доле , и биће разасуто са страхомг, кадт, се опасности приближи, ако му елементи нису храбри. И з ' б тога излази , да е нретерана дисциплина више шкодлБИва, но користна; особито ако е само она, и ништа више. С в е с т б к р д љ в о и н и к а и р а зв и ен о ч а ст о л го б л г ћ више вреде него дисциплина, кол нрави воиника мртвомв машиномг а не храбримт, ратникомЂ и шнакомт,. Незналица у тренутку нредстави себи оиасноств, кого и непознае; али га искушенћ освесги, и сграхк прелази у сигурностБ. То е дакле, што самт> а видео младе Француске воиске, неокушане јоигб , где следе своимб ОФицирима , у средину опасности, са нинаиман г ћ неповолвности, у прву нвихову битку кодт> Лицена, као годт> и кодб Бауцена. Прво искушенћ научило ихб е упознати опасноств. Наиослетку могућностБ, кол насг сдружава са опасностима ублажава страхк у нашимг очима, и то е узрокБ, што стари воипици више вреде него новаци; но оваи изрджавагоћи положаи ние доволлнб да подпали храброств; треба енергичшихБ ствари, треба страсти. Не оставлнимо наше воинике да буду равнодушни спрам г б успеха; раздражуимо, подиалгоимо нбихову желго кб победи са мамцемБ добра, кое ихб очекива ако победе , подстичимо нвихове страсти и подаимо имб уздаић да ћего задоста учииити ако потуку ненрилтелл. Дакле осећаиа страха, као годб и 6*