Vojin

О МАНЕВРАМА УОПШТЕ. ПРЕВЕО Г. ФРАН1ИЋТ. ПОДПОРУЧИКЂ. [Извађепо ииђ већегв едноп. дела подт. именомг: Сће еоза вха 1а ^иегга, Ме1о(1о рга11со Л 81ч<110 (1е1 Сарј1апо Саг1о ВеепакоЈопа, ОоМоге 1п1е§§е; а]Не\ о с1е11а зсиоЈа (11 81;а1;о та^дшге (Н Рап§1; 1з1ги1огге ге^1теп1а1е пе11а 1е§1опе Ан§1о-14аНапа; П1геМоге с1е1 СоНе#м тЈП1аге бипЛигу 111 ЕопЈга. Орега розћгта; е<Шо весипЈо 1Чп(еп(11теп(о Ле1Г аиМоге рег сига (Н 6. ОиШегег. М11апо, 1860.]

Тактика хоће да у мноштву (лгоди конл, топова и кола) одржи поредакт> масе, коа се движе на простору одтј неколико квадратнихт. милл, да другои такои маси на супротБ стане; — тактика се упинћ, да ст> таком-в масомг наступа и одступа безт. метежа. За ту целв беху усвоена движенл вднака и геометриски измерена, кол сачинлваго тако названу теориго, или иравило за маневре. Вештина сходногт. маневранл са воискама особито е нуждна нижимт, заповедницама, коима вођг општи нланг саопштава, оставлнгоћи имт. слободу, да сами изберу начин г 1., како ће наилакше и наисигурние произвести поедина движенл. И Бонапарте е осетио потребу, да изучи маневре, пакт. ихт. е зими 1796. год. учио одт. ђенерала Шане-а, старогт. наредника Француске гарде. —