Vojin

86

0 МАНЕВРАМА

уопште

Разне поединости вештине управллго се свака по свомђ начелу, а сва та начела скоичана су са еднимт. главнимг начеломх као н г 1>гове последице. Ово кратко и логично успоређен']; идеи, пе само да олакшава науку, и известномв и сигурномг то чини (кадт. оиомт., ко учи , за рукомт. пође да увиди, како га наиманл и наивећа деиствован« стичу да нриме и одрже оишти правацт.) већт. и то приноси, да о стварима и положаима нраво суди, и валлне и хрђаве стране садаппњихЂ воинпхт, упражненл (практике) онази. Видели смо доказт, свему томе, у разнимт. манвимт. и већимт, — гранама вештине, а садт, ћемо да видимо таи доказЂ, и у подробнимх поединостима теорие, или правила за маневре. Пехота е плент,, за коимт, конћица и артилерил еднако жуде, ерт, е наиважши и наилчи елеменатг у маси едне воиске. Конвица на згодномт, месту сакривена, на едномт. се укаже, а принуђава тиме нехоту да се строи у кару, или збиа у густу масунебранћну; —у таи парв е туче и цепа артилерим, а одмахт. за тимт. горне конвица , да 10 подт, мачт, окрене. Добро употреблћнћ оружл одт, ова три рода у едант, махт., где едно друго целви сходно подупиру, то е у тактики наивећи, и наИважтпи носао. Одт. туда се породила иужда брзогт. движенл за ова три рода, оружн. Та се двнжена точио уче у мирно време, и особито су нужна пехоти, кол као мета свихт, маневара и усиллвана осталогт, оружл (ко рћзбие иешачку масу, одржава победу) има да сноси и одбин нападе тако силнихт. ненриателн. —