Vojin

90

0 МАНЕВРАМА уопште

Напредован% у тактики решавало е увект>, да умашого врсте кодт> пехоте и кодт> конвице. Лко се добро опоминФ ј Мт,, подт > Густав-ЛдолФОмг строила се пехота у педесетт. врсти (разуме се у боиномт> норедку); а конвица, подт> Еирихомв 1Г. ФранцускимЂ крал$мЂ, у десетт, врсти, а тект> 1706. год. беше конвица у две врсте построена. ГЈиемонтеско правило — заиста несавршено, али ипакт, едно између наиболвихт,, што у Европи постее — основано е на системи двеш врста. Уређено е подт> министарствомт, Л.а Мармора, и главно е дело артилершскогт> нолупуковника ДеллаРовере, а означено е 1851. године. Ако е читалацт, смотрено и стрпелвиво пратио, што смо спреда рекли, разумео е, да е са речима о посебномЂ питашо , „да ли е болви строи у две или у'три врсте" означена и точка, ст, кое се све маневре сматрати имато: воиникт, видећи да строи у бото другачт постае, но е ири екзерциру био, помисли „ето већт> нереда." Тако е! Нроницаннг гение сахсонскогт> маршала опазио е, да су изгублћне оне битке, за кое се мисли, да су изгубл-ћне. Тако е! оиште начело теорие постои у системи: маневре треба да буду права (и с т и н с к а) с л и к а р а т а. У свимђ иравилима , данаст, у Европи постоећима, врло е често заборавл^но, да маневре несмеду да буду лепе нараде, кое са својомт , петантпчнимт, точношћу и редовитошћу чине да воиникђ , дошавши на боиште, и видећи наиманћ норемећенћ оногђ ге-