Vojin

92

0 меневрама уопште

кђ начелу склонидо, или га иронаћи помогло, ако е забачено. ПочемЂ намера ове кнвиге ние да предае науку о ратнои вештини, већт. да означи иравацт., то ми, ограничавагоћи се на наиважние ствари, кажемо: да теорил, ако ће да буде добра и иачелу прилагођена, има наипре: да изостави педантичну точноств у равнанго и управллнго; да изостави разликованФ, десногт, и левогг крила у колони ; да се окане разлике између обрнутогг и нрвобитногт. бовногт. поредка; и да укине за увект. разлику између прве и друге врсте. Стари воиници, кои су своимт. дугимт. искушаванћмт. стекли право, да реше ово , што смо садт. предложили, пека се чуваго предрасуде, кол изђ традицие излази, и нека помисле, да се свака нова стварв нрвомт. погледу туђа и страна указуе. Не велимт. л, већт. е Гете казао: „што е данасх смешно (неразумно) сутра е већт. обично." Кодт. Косеира у Мисиру едно оделенћ инглеске воиске беше 4. Новембра 1799. год. сасвимт. ризбиено одб едногг ман^ћгт. Францускогт. оделенл, збогт. тога, што е инглески командантт., — нападнутг ст. леђа изненада у онаи парг, кадг се изкрцао, у место, да командуе просто „на лево к р у г х к контрт. — маршт. са водовима на средину наредио, да би тако неприлтелл у првобитномг поредку дочекао, а тимт. движенћмт., и онако споримг, дао е Французима времена, да га нападну пре, но што га