Vojin

ПОПОВИЋА

89

наше дужности. Но да застава има важности, мора имати и славне прошлости. Богу хвала наша 1е прошлост славна поносита. Народ кои окупан у крви за слободу, кош је служио вери и невери, под туђом заставом да своху спасе, који 1е горд што ш Србади1а у Црно1 гори одбрани последње зидове слободе, и поносит на сво1е 1унаке, има освештану заставу потоцима сво1е крви. После народ кот има митроносца 1унака и мученика за слободу, кот има просветитеља, свеца и мученика за Христа и србску веру, ко№ има киту 1унака и бораца у костурницама за слободу, па народ кот има Косово, Делиград, Мишар, Неготин, Љубић, Граово, Царев лаз и толике крваве пољане, на све четири стране и посредини овог полуострова, има стару заставу на кош двоглави орао, сво1а крила шири, и ако засад на врховима поносите Црне горе. Уз такву заставу морамо бити сложни, под њом морамо бити послушни, за њу морамо се старати да 1е умемо бранити и да под кокардом верности за њу падамо. Па победићемо. Таква. идеа нас 1е водила на Косово на ком беше вере и невере и зато непобедисмо. Наш кнез 1уначки се бораше, па и савладан беше 1унак, као што 1едан Пољак кот се деси на губилишту, остави нам црту честитости и 1унаштва Кнежева. Вели та1 Пољак: „Питаше Ба1азит Кнеза, каквом би га муком уморио, да му 1е руку допануо." Одговор беше: „Л би те казнио смрћу, као лупежа и отимача кот напада на туђе земље. Осим честитости и 1унаштва, речз нашег Кнеза доказ су наше онда образовано-