Vojin

60

БЕСЕДБ ИЗ ГЕОГРАФШЕ

Равнина недаје никаква заклона, особито, противу пушке и топа, а на вису кад смо, онда само нек се малко иовучемо за ивиду, па смо већ заклоњени. 1ош с виса можемо лако непршатеља да препаднемо и из убаха нападнемо, па га зато и узимамо за подожа1 (позицшу). Напротив равнина олакшава кретање по њо1. По брду неможемо лако да се крећемо, оно лабави и квари тактичан ред, заморава и слаби и људе и коње, а то нше мала ствар, а и отежава и спречава налет на доле. Међутим равнима све то из1едначава. Ту људска снага има подпуну своГу вагу, ту се развша вештина воша, па Ге с тога увек и била ботштем, где су се Сј 'дбине народима и државама пресуђивале. Ако се обазремо на по1едине делове од брда, онда на њему видимо теме, бок и поднож1е. Теме или венад од брда ту су ти увек позицше, у кошма се добивају оне користи , што их брдо даје, те 1е с тога и на1важнши део у брда. Но теме може бити равно или врхасто. Ако 1е врхасто, онда се по њему нити можемо да разместимо, ни да се крећемо, и онда пада скоро сва важност брду. Но ако 1е равно, дакле да има горе као неки заравањ, онда он да1е и оне користи, ко1е имамо од равнине, а и оне, ко1е добивамо од брда. По њему и ми се можемо да крећемо, и непршатељ неможе лако да нам дође. Бок брду може бити 1еднак или променљив, благ или стрм, нупчаст или удубаст. За воше нослове на1боље 1е, кад 1е 1еднак и благ. Такав бок