Vojin

1ЕФРЕМА РАДОПТЋА

77

и том већом опредељавали множину а кад смо и с том већом до денет определили , ми смо онда Гош всћу правили и т. д. дое нисмо дошли до највеће нужне 1единице за. опредељење какве мноЈКИне. А кад смо тако паметни били да неку множину од просте Гединице почевши па на више определимо све са већим и већим 1единицама за девет и 10111 ^еданпут већим, зар ћемо погрешити ако по то1 системи станемо опредељивати неку множину мању од просте 1единице све са мањим и мањим 1единицама са девет и 10ш 1еданпут мањим т. ћ са тако званим десетим частима, стотима и хиљадитима частима и т. д. па и за њпно бележење при писању неки ред усвоити. За бележење тако мањи 1единица усво1ен 1е ова1 ред, после просте 1единице на десно ставља се з век точка или запета што значи овде се деле веће 1единице почевши од просте па навише у лево све веће и веће иду а од запете или точке у десно све мање и мање долазе и ио томе овако написан бро1 345.123 представљао би 3. стотице , 4. десетице , 5. прости 1единица , 1едну десету част од јединице две с.тоте частп од 1единнце и три хрљадите части од 1едипице. Но како се све веће 1единице у изговору најпосле пзговара1у са именом просте 1единнце код на1мање веће 1единице тако се и ове мање 1единице од просте изговара1у са именом последње натмање 1единице, п пређе написани бро1 но томе изговорили би овако: тристотине четрдесет и иет цели и сто двадесет и три хиљадни части метра, нли буди какве друге 1единице. Нула нше никакав знак за множину гди она кои значи да од јединице на њеном мссту нема шнедне.