Vojin

98

беседе из географиге.

кад се врдо слаби хоћемо да бранимо противу много 1ачега, дакде при четовању већином. По томе у на1старие време само су се онда у шуми побили, кад су се случашо у њог скобили, јер иначе небшаше им нужде тражити заклона противу оруж1а из даље, почем њихов оклои и штит кадар бшаше да стрелу праћку, лобуд па и копље, од свога борника одбије. Него им шума сдужила као наслон, као препона, као заклон, и т. д. Као ствар препонска, на њу наслоњаху крида, ил у њу смештаху резерву, или је употребљаваху за заседу, за препад и т. д. Ади да се у њо1 само1 бшу, дакде да им шума буде ботште, то никад или врло редко. Па и у средњему веку шума небшаше ништа важнше за 601 него што у старо доба, а то с тога, што, као што напоменусмо, њима бшаше главном во1Ском коњица, а коњици 1е шума само сметња. Али пушка и расути стро1 и овде су по1мове изменили. Као год село, тако што и шума да1е закдона против ватреног и дадног оруж1а, она отежава кретиње укупне во1ске и неда непршатељу да види шта има ту. Она 1е само за борбу пешачку удесна, и морамо 1е са свшу страна добро разгледати, ако жедимо добро 1е употребити. Тако морамо развидети њену околину, величину, ивицу, унутрашњост и т. д. Па нте све 1едно ни то, да ли 1е шума стара иди млада, да ли 1е из1една ; или састављена из га1ева , да ли има кроз њу пропланака и у њо1 чистина, или 1е само честа и густиш. Све ово има ути-