Vojin

РАТНБ СРЕЋА

143

са Цивилима и аиним Батавцима, ко1е су Германци подпомагали; Римски во1вода ЦерталиГе ишао 1е од Бона водом, ал врло безбрижно, трупе његову беху се раштркале, пажња и опреза веома слаба. Германци то приметише: и 1едне мрачне ноћи пустише се низ реку, изненада нападоше на логор Римски и прегазише предње страже, а у исти мах нападоше и Флоту, и привукоше великим кукама Римске лађе к свотма. Они вукоше нарочито Преторову лађу, мислећи да 1е на њо1 Цершалше; али ова1 беше отишао те ноћи на друго место, он 1е био на обали и утече „бунован и готово наг." Следећи СВ0101 жалосно1 навици, он 1е оставио логор; исторша 1е сачувала име његовога друга кривице тог дана, а то беше некака Клаудша Сократа. Ова његова погрешка донела му 1е среће, 1ер без ње заробили би га; али он 1е нте заслужпо, почем не само он не бе1аше на месту где 1е требало да 1е, већ 1е попустио и пренебрегао службу, због чега су му и страже биле поспале, као што Тацит то сведочи 1 ), Церталше 1е познао да му 1е срећа на руци, и онда кад 101 се ненадаше, и толко се у њу уздаше да 1е дисциплину пренебрегао, а за чше одржање на1више 1е кумио око заповедниково. Велизар, ова1 са сво1ствима велики во!вода, али несрећан са женом и матершално сиромах, имао 1е 539 год. 1едну спецшалну срећу. У оно време кад Велизарше беше у свађи са Нарзом, онда кад, при сво1 Јустиншаново1 заповести да. се врховна ко1 ТасјЈе. Ш в (; о 1 г е 8 У. 22. У 1У. књизи главе 25 називље то овај писад. као и многи други, »случајима ратним. 4