Vojin

ДРАГАШЕВИЂА

159

се планинске гране на исток те испуншу Босну, и на запад те испуњаху Херцеговину и Далмадгпу. Од источних грана бивају водолуч1а између ријека, које кроз Босну уиоред теку к Сави. И тако Водолучге између Дрине и Босне почиње из главног водолуч1а са врха Спасовца , и провлачећи се између извора Жељезнице и Бистрице пружа на исток Једну граичицу Вратдо , ко1а као Зевно брдо пада к добропољском потоку кот иде у Бистрицу. Водолуч1е пак иде на 1ахорину (5400) а одатле на Витез (2500) између извора Праће и Паоштице која упада у Миљацку, и досшиева иа Романту (5300) ко1а ди1ели Миљацкин слив од високе равнице Гласинца. После прелази редом планине Куштревицу, Куту до на Височник (3500) чиха гранчица Букова глава ди1ели изворе ри1еке Бихоштице и њене уточице потока Шеновца К01е иду у Крива1у, од ри1ечице Зепе ко1а слази у Дрину. Водолуч1е ово иде даље на планину Вукшић. са врхом Стрма Пдоча (4000) и осгављагући десно лиГепо равно Краљево поље иде на запад дшелећи Биоштицу од Дрињаче и пролазећи по сред равна Бшело поље пење се на планину Жаду, Бормачу и СтоборГе. Одатле завша истоку око извора Кладипе и пење се на Кољуш (6000) са његовим дшелом Мошуљ, (500) па држећи се право истока иде на 1аворник (4000) Рашево (3500) све низ Дрињачу према Дрини те се посље окрене Зворнику и уз брдо Кдишевац попне се на МаГевицу (3000) изнад Сланога (тузле) и одатле пружи 1едак крак према