Vojin

РАТНА СРЕЋА

167

севера ЊуЛорка и Арр1асћев, Морна у Ђурђиш, ко1и у први мах 1еднако губише а затим осдонивши се на линшу сувоземне резерве , са свим разбише ингдеске регудашг, ко1има заповедаху вође савршене и искрене као што то беху Корнвалис и Рандон

РАТНА СРЕЋА. Наиисао ј Е д. дела Бар Дииарк. превео с француоког, штабнп офидир Мих. Н. Илић. (Продужење). При преласку преко Раше 1едан Франдуски официр, потомак канцлера Ди Прата, имао 1е знамениту срећу. Госпођа од Севињи прича ту прилику *) с великим одушевљењем и живошћу, ко1е се потпуно слаже са 1унаштвом и успехом овога човека, о коме она прича: „Кавалер де Нантуиље (таква му бе1аше титула) беше", вели она „пао с коња; он пропаде на дно Раше, искочи горе, оиет се врати и шш се 1едном указа на површини воде, ал у том последњем тренутку случашо наиђе на 1едн >га коња близу себе, ухвати му се за рен и коњ га однесе на обалу. Сад кавалер уседне на њ, умеша се у борбу, на два места пробуше му капу и здраво и весело издре из бо!а. Оваква хладнокрвност опомиње ме на Оронта Маеагетскога принца." Прелазећи Исторшу Среће у рату налазимо три такве среће, и те се односе на Француске ОФицире. 1 ) Писмо госпођи Гриаановој, 3. Јунија 1672.