Vojin

РАТНА СРЕЂА

191

свези са 1едним шанцем на врху гребена, где 1е био 1едан регударан батаљон." 1 ) Осво1ење Алгира, истина спада у ситнша ратовања, ад има нуно бо1ева и битака, и кад би само имали кад задржавати се, наишли би на више примера где срећа игра своју улогу. Три године ранше од последњег примера, у борби код Будуо (Вои<1опаои), 25-ог Ма1а 1837, баш у нашраснинп придици, кад се т. 1. де Ла Торе, ^командант 2-г даког батаљона од 950 људи бораше са 4.000 Арапа, у тренутку кад наша коњица срећно сврши сво1 напад, баш у том тГашом тренуту — зазвони сеоско звоно: тужни звук овај растумачи наша пехота као знак несреће, и одмах поче одступати, оставив са свим село Будуо. Ово одступање охрабри противника, те са цедом сидом надре за нама. Тренутак 1е био веома опасан, и наши би вошици пропали, да 1уначни оФицири, не излазећи из реда, жестоко неповикаше: На багонет! Ова! узвик, ово уздање у наше непобедно оруаае, беше пуно успеха; непри*) Нше се хедан пут шнавио такви облак у рату, а нарочито облаци 1едне извесне врсте; то сведочи 1едпо место из (1 е 8 Соттепи1ге8 <1еВегпагсПпо гЈеМепДода: »У час се искупи 1000 коња са грофом Лујом (од Насаве); они се иоделише у 5 ескадрона, за ко1е време опет наши се искупљаху. Врзим силажењем низ брег тако заморише коње, да пара из ноздрва њихових беше направила густ облак, кош изгледаше, као да за њима иде. Ово 1е редак по1ав и ваља га запамтати: 1ер ма да дан беше веома чист и бистар, опет се виђаху ови бледи, непрозрачни облаци како лебде над њиховим ескадронима." ЕДШоп риМиее а ВгихеИее, раг М. М. Воит1ег еј 1е со1опе1 биШаите, аих 1га18 Де 1а 8ос1е4е <1е Г Ш84о!ге с!е Ве1§1дие, I. II. 1863, р. 204. Прилика овде споменута била хе 1574.