Vojin

В01НИЧКИ ГЕНИ1Е

179

у себи никакве умне радње , немају ни повода да мисли своГе мен>а1у. На1посл.е у ред овнх и оваких људи спадају и они , у коЈима живи моћ ко1у рађа законодавно начело воље, К01а сваку модиФикацшу мисли до некле изкључује, Међутим у војни где на наша осећања де1ству1у непрекидно разни и големи упечатди, где точно познавање околности нше могуће, — нше чудо, ако мисли често мењамо, ако се по кад што у нама и другима преваримо. Страхотан поглед на големе опасности што се у воши пред нама развшају, могу лако да учине, да осећања добшу надмоћше над уверењем нашега разума. У рату је извикава1уће ако наша осведочења непрестано мењамо, а то с тога, што се ту сви по1ави показу^у као у мраку, што се свака истина мора истраживати тако рећи пипањем. С тога ни у каквом човечшем раду нема веће разлике у мишљењу нити 1е где год навала од непрекидних упечатака противу уверења већа него у рату. И на1Флегматичнши разум нше кадар да их се отресе 1ер су одвећ живи па 1ако дектву1у не само на разум, него и на осећање. Ту дакле може да управља радом нашим, да оцени природу индивидуалног случа1а у ком се налазимо, само начело , ко1е 1е произишло из 1асне и основане мисли; али и ово начело што га добисмо сигурним размишљавањем, тешко 1е бранити од навале утицаја и противуречша што их садашњост (моменат радње) рађа; 1ер, пзмеђу начела и индивидуалног случага често се налази големи мрачни про- *