Vojin

250

БРА030ВАН0СТ НАРОДНЛ

рило само белим оругием > К01а се при борељу мораху у руци држати; мржње борада беху сасређене у тешко1 песници; само се обожаваше врв и победа. Много доцнше тек Исус Христос. опрости род људски греха и умре на крсту, и хришћанство доби задатак не само да нрипомогне почетку образованости ново1, већ и да 1е ка њено1 цели води. Са свим 1е природно што нр*ви ратови беху пустошећи и варварски, и што њихова де1ства беху све огромнша, у колико величина и пространство земаља и народа, вароши и држава растшаше. Ово 1е тра1ало овако све дотле, догод образовани закони хришћански не дадоше овоме свету човечншега изгледа , и победитељ не постаде на неву руку брат побеђеноме. Од препорођаја ратне науке, кад се но1авише нова практичка правила и савршенша оруЖ1а , од тада велим, комбинацше и движења воша ? почеше доносити иобеде ђеншу и дару вотичкоме, и са много незнатнишм жртвама. У стара времена бораху се невероватне гомиле, и падаху на бошоме пољу по стотине хиљада људи, — 1ер варваство и незнање нше умело да схвати вако се може крв човечија и скупље дати: — и велики број с голим прсима кршио се о тако исто силне противникове груди. Овога 1е све више бивало у 10ш старшим временима. Черчове в01ске, у познато1 Саламинској битци, 480 год. пр. Хр., бе1аху састављене од разних народа, и изгледаху више као сеоба света; неки историцивеле, да он имађаше 2,641.400 во1ника, од кошх 80.000 коњика и свега око 5,233.220 душа, ко1е слугу, Фамилше и т. д., — ко!е све иђаше