Vojin

252

образованост народна

то Ге, кад нас приГатељ наш у чему год изневери или увреди. Па због тога ови на1страшниш ратови и борбе, пуни на1грозни!е мржње и освете, могу по нахчешће посто!ати само између браће иди делова хеднога истога народа. Пошго смо оваво доказали неопходну потребитост рата за род човечански, —- ми ћемо сад у крагко да изложимо тесан одношај, кот постот између знања и уметноети вохничке и других грана знања људских. Споменућемо како су ове мало по мало из њиховога моћнога корена, развтале образованост светску; казаћемо начин котм оне утицаше на развиће људи и како оне стално корачаху да преобразе начиа борења, да га ублаже, смање; и напослетву споменућемо како сви народи у рату ваља да има1у среће и независности. Вотка 1е морално узевши дружина тдна са извесном цели; у њо1 су заступљене све државне гране. У вотци има закона свако1аког рода и религшапроста, ко1а дише на1чистшим моралом: она храни и негу1е науке и вештине кот су 101 натећи помоћници. У во1сци 1е херолд литература и речитост; исторша и нредања; њо1 треба1у философп , законодавцц, економи, као год и лнтератори, учевњаци и уметници, — тр Ге свима овима дужност да изобразе ово друштво вотичко. И у конл 1е год вотци ово основ организацти, ту ће се имати заиста увек на уму непресташо напредовање свести и увек ће се помишљати на ону нужну хармоншу између разви1ености друштвене , и свега привременога н. пр. закона , те да никад мртва сдова, ко1а