Vojin

I

316

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

натска, народска и мађистратска беху веома сигурна. Дође ривалност противу Картаге: две силе колико страшне толико не1еднаке хоће да подену борбу, да окуша1у своје силе , и та се борба могаше свршити само пропашћу слабше силе. То беше Картага; но Рим би за цело пао , да 1е Ханибал и дал>е продирао у будућу краљицу свету, место што се одмараше и забављаше љубављу, после битке код Кане. Али не бе1аше дошао тренутак да пропадне народ, ко1ему 1е суђено било да осну1е морално 1единство васионога света: за то страховити непршатељ сили римско! изабра Капу1у за сво1 главни стан, и може бити за средсреду свотх нових осво1ења, нимало не предвиђа1ући да трошећи сво1 дух у овоме леглу покварености и разврата, ништа друго не чини но се покорава неумоливоме закону судбине. Рим разуме ташу положења; да сатре своју противницу , ваљало ју 1е ударити у срце: налвећа и накилнша воЈска би одаслана у Африку. Картага подлеже: другаче нше могло бити: она беше слободна пре свога противника; њена поквареност беше већа и продрла 1е била и до нашижих класа; тамо продаваху 1авна звања за паре, богатства су сасређена у мзли бро1 руку, много грађана живљаху у на1горо1 сиротињи; у вароши беху две парта1е; 1една 1е хтела мир, друга рат; док у Риму беху листом сви грађани одушевљени ентузи1азмом осво1ења; Картага не надгледаше поткрепљавање сво1е вокке, а то 1е требало радити, и за