Vojin

350

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

косом; али 1е вокка тако господарила, да они сваком вођи коГи нше досто1ан да им заиоведа, седи1аху главу секиром, коГа се зваше Франциска. Франки беху нашеизображенши између варвара: они што може бити горе презираху народе кохе су покорили оруљ1ем и поступаху с њима са на1већом нечовечношћу; али за то свима, кот ступаху с њима у савез чуваху законе и управу, не намећући им данак у људима и новцу. Њима беше добро са мачем, дугим или кратким копљем исасекиром, идисциплина им обично беше поримски; сваки туђин само 1е ли њихов савезник могао 1е ступити у њихну во1ску. Они презираху зпања, уметности и све што могаше припети њихово1 образованости; али беху полудели за правдом и ^целомудреношћу," жртвоваху се за част, и веома поштоваху веру и свештенике, кот, са сво1е стране, труђаху се да им улшу слепо обожавање према краљевима и служитељима пркве. У нрва времена занимаху се и земљорадњом, ни тренута не заборовивши на борбу. Сви Франки бораху се пешке , и до шестога века они не имађаху ни коњика, ни стрелаца ни праћкаша. 1ош од трштесте године сво1е, већ се веџбаху у руковању с оружтм; дуга коса њихова вилаје се по ваздуху ка пертница, а дуги брци падаше им по раменима. Борили су се у Фаланзи , или у Клину или у Кари; цри томе покриваху чело и стране са свотм разним стро1евима у линит заштићено1 дугим усправљеним штитовима; ове су иравили од обичног дрвета или од ивовине а преко њих превлачаху кожу; — такво им беше то браничко оружт. Нападали су