Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

349

Галма беше римска више од четири и по века, напреду1ући у образованости, и трудећи се све већма да обради уметности и књижевност; али године 406, њу опустише Вандали, Свеви и Алагш, кот пређоше Рату и дођоше у Шпањољску, палећи и пустошећи све земље куда пролажаху. Рим даде земаља Бургињонима ; Висиготима и Франкима не би ли одбравили Гале, вохнике наГмљенике, заповедници добшаху одликовања римска. И тек што се царство поче распадати, ове слуге парода кои 1е био господар земљи, рекоше да су независни и избраше себи напуначнше вође. Беху ужасни ратови између народа али Франки победише. Они се беху оставпли ратног триба Немачког, дивљи и разуздани, веома су волели независност, и веома су били сталне воље. Има1ући своттава кавдих оаш треба за рат, они се увек настањиваху са својим вођима у земљама ко1е су освотли. Народ Фрањачки подели се у два велика триба кот живљаху по обалама реке, рипуере , у источном делу Рате, и саличке, кот беху на1ратоборнит и натеститит. Ови се потоњи покораваху саличком закону за кога мисле да 1е дело Фараиода, вођа у 418 год. и кот 1е први уписан у списку краљева Фраицуских. Закон свештеника римских бога Марса, по имену салшских, за цело 1е служио за пример саличком закону. 1едан од параграФа вељаше да само мушки могу бити наследници саличких и осво1ених земаља. Из породице Меровинговића, натлавникн из њихнога триба по делима ратнима, изабраше Франкосалци сво1е вође , кот се одликоваху свотм густом