Vojin

442

СТРОША ПРАВИЛА

У бспу код Аустерлица се бригадама јуришалона Парценске висине; по бригадама распоређуГе Мармон во1Ску у битци код Лашцига, и можемо Гошдоста примера поброЈати, кот показуГу да 1е вазда при деттвовању с већим сидама бида бригада маневарска тактичка 1единица. Она 1е се строшла у две линше с резервом у оним приликама , кад 1е требало 1уришати или ова1 одбити. Тип овога стро1а био 1е следећи: два батаљона у прво1 линши, два за њима у засебно1 резерви и 1едан или два батаљона у општо1 резерви. Овоме треба додати тш два важна начела наполеонове тактике: велике резерве и пуна удесност мењања и подржавања растављених делова, али кош одговара1у свошм нарочитим резервама. Аустршанци гледали су и на речена начела, и на бригадни поредак, и узедису га за распоре ђашу норму у своме линшскоме учењу, но у свему остадом имађаху начела сасма рацшонална; ова су : независност од реда нумера, у односу на распоређах батаљона у бригаду, и хошт заменише куманду заповестима при маневру маса већих од 1еднога батаљона. Ово и друго, ко1е нше тешко поњати, може служити као довољно 1ако средство за рад сагдасша по1единих начелника; но нормадна ворма обратила 1е све то ни у шта. Рат 1859 застао 1е аустршску вотку у оно доба, кад она не само изучила беше већ и претеривала у по1мима о бригадноме бошоме реду у две линше с резервом и на ово се тодико уздала беше да 1е мислила да га ваља само построшти и непршатељ ће побећи. У сдед овакве вере у превасходство 1едне