Vojin

ПРЕМА ТАКТИЦИ

т

ворме, распоређаш аустршски у томе рату сви без изузетка, имаГу 1едну оишту карактерну црту — сдабост боших лингаа, велику резерву. Резерва се нигда не узимље здраво велика, већ свагда по мало; кад батаљон не успе опалити на непршатеља или да изврши јуришне демонстрацше, онда га смењу1у, т. х. тера1у га да помисли, е 1е он све учинио што хе требао да 1е. Резултат свега овога биће, аи био хе, хедан: савршени пораз при свакоме сусрећу. И нихе могло бити другачше, Гер, захваљухући бригадноме строху и снази резерве, дешаваху се н. пр. подобни распоређахи: у корпусу од пет бригада или 25 батаљона; од ових бригада две долазе у прву бохну а три друге у резерви; свака бригада пак строхи се по норми у две линше с резервом. У резултату добша се, да из 25 батаљона за непосредно заузеће положа1а, употребе се само четири. А међу тим норма, коха хе повела ка овакоме несмислу, доиста хе превасходна: она сама по себи одговара нахвећему броху случахности и ограђена хе при маневровању саврнхено рацихоналним видом; но за ово ваља захвалити замен и команде са заповешћу захваљухући томе, што по аустршскоме иравилу, сваки батаљонски команданат хест доистни разредитељ бохнога реда у своме батаљону, и научен хе да га незабуни то, ако н. пр. 4-ти бат. дође десно на место другога. Ево к чему води норма при распођешма; ка овоме ће довести она и у радњи самох. Радећи по „правилима," нше могућеићи на хуриш,не приуготовивши овах нахпре ватром. Ђенерао Жабо, у боху код