Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

479

Шпањурском, Ингдеском, Италшом, Холандом, Швахцарском, Турском, и прва половина његове дугачке владе беше означена на1већим користима. У славно1 битки код Дина, пзмеђу Ншепора и Динкерка 1658, добише врандузи Шпањуре и то 1е решило Пиринекки мир. Мир код Нимега , 1678, даде ВранцускоГ слободну граФовину, хедан део ФландриЈе, неке замље и 1аке градове. Лу1 XIV брижљиво се старао за устројство вокке, и прописао 101 1е строгу дисдиплину. Снага Вранцуска порасла 1е до сво1е апоге1е. Лу1 1е хтео да се изврши на цело! земљи закључење домова 1единства (Сћатђгез (Је гегтјоп), ко1е он установи зарад неких градова, ко1е он хтеде да му припадну, 1ер његови као беЈаху. Он 1е сво1а права подржавао небро1еним новцем и силном во1ском, ко1а тада бро1аше на 400.000 људи и 230 ратних лађа. Кнез ратник, Лу\ Х1У., више 1е пута сам собом водио вокке сво1е. Његова делателност бејаше изванредна; био 1е неуморив у послу. Из безграничнога частољубља, заклети непршатељ снаге шпањурске, чинио 1е свако1аких напрезања само да постане господар Европи. Са свотх силних победа он бе1аше толико залудео веровањем, да 1е Бог дао краљевима више разборитости и свести него ли осталим људима, и говорио 1е е 1е он сам држава. Да би дао као неки доказ о свош Католичко1 вери, он уништи указ нантски (1685), оставио 1е само петна1ест дапа министрима протестанским да