Vojin

и уммност ратна

511

изванредну брзину корачања Бонапартинога који опет уздиже престо и мету себи на гдаву круну царску; па знамо његове сдавне победе; велике во1воде кот изникоше под његовом владом; изванредан потисак, кошм покрену науке и уметности нови Цезар; учевнике , писце, уметнике, кош прославише вдаду његову; земље, воГводства, краљевине, ко1е Наполеон даде свотм ђенералима; и притисак К01и упражњаваше Вранцуска на целу 1европу све до конца месеца Марта 1814. 24. Априда исте године , Лу1 ХУШ стаде ногом на земљу Вранцуску, и вдадаше мање од хедне године. 30. Ма1а потписао 1е уговор Париски , и 1едним додпром пера изгубио 1е богатства, ко1а 1е текао цео народ за време од двадесет година, и за ко1а ише жалио наГтеже жртве и 1уначке крви. Ова конвенцша дада 1е савезницима 53 тврдих градова са свом њиховом спремом, 43 линшских лађа и иљаде оружја. Овим губитцима треба додати уступање Малте, ко!а вечито Инглезима припаде, и колоншу Св. Доминга, ко1а се ослободи 1081 године. Краљ 1е свако1ако имао воље да порече оно, што бе^аше дозволио у корист сдободе народне, али нше могао другаче учинити до установити у СенУану државни устав, у коме први чланак 1амчио 1е за први мах Вранцузима 1еднакост пред законом. 1. Марта 1815, Наполеон се навезе у Кани, имајући са собом мање од хиљаде људи, ади све јуначких, оданих. 20. он уђе у Париз и обнови царевину. Ади 18. Гунма, 100 дана по што стаде но-