Vojin

510

0БРА30ВАН0СТ НАРОДНА

унотреби власт краљевску. Докле са унутрашношћу бедна Француска не улеваше никаквога поштовања на страни, дотле лукс и скандали дворски срамоћаху несрећни народ. Монтескше, Волтер и Русо са на1већом жестином у свотм списима нападаху основе староГ дружини; сређна и на1нижа класа бехаху пуне угушенога памћења и неизливене освете; краљ зло светованне хте попустити реФормама, ко1е 1е захтевало само време и узру1ани народ. Слабости старога друштвенога реда, нагомилаване већ од десет векова, — бе1аху истинити узроци револуциш, ко1а само беше усшано гвожђе метуто у рану, ко1у црв учини самртном; то бе1аше препуна крвавица, ко1а чисти и преправља покварену крв народну. То бе1аше сверепи рат између великаша државних, оличених у краљу, између ноблесе и народа. Народ остаде победитељ. Али злоупотребивши сво1у победу, дође тренутак да се морад.е уставна влада установити да поврати мир и да зближи три противне снаге. Бмо би одвише некорисно нашо1 цељи кад би се ми заузели да покажемо велика дела, главне тачке поправке и т. д. 1ер би нас то одвело на штудшу исторше Вранцуске, почев од владе Л.у1а XVI, кош 1е такође ратовао са великом Британском. Цео свет зна утица1 кош имађаху тада велике државе; свакоме 1е позната уставна скупштина законодавна, конвенцша, трагички свршетак краља и његове несрећне породице , мењање системе државне владе од директоршума до конзулата , ратови Вранцуске против савезне Европе; сви се готово сећамо на вошичкога ђенша, вога околности побудише, на