Vojin

514

РУСКА В01НА СНАГА

Сваки међународни снор нше ништа друго но спор о снази. Сваки се спор може да реши на два нашша: мирним путем и вошом; а то су два степена напрезања 1едне исте радње. У међународним одношашма кад когод што захтева, значи, да осећа у себи толико снаге, да га може и изборити. Дипломатша — то су у самоа ствари отегнути преговори међу народним силама, међу воЈскама, котма управља1у дра^аве. Дипломати1а 1е само Форма, често вештина: користити се свотм снагом не напрежући 1е; дипломатша без икакве снаге само 1е празан разговор — речитост хановерских посланика пред гроФом Бизмарком. Овакав карактер уза1амних однопша држава остаће све дотле, док небуде над свима један општи закон — кот неможе да уобрази хошт ни гедан назадњак. Дични интереси хоће и захтеваху мир, они могу да учине, да су ратови ређи и краћи, али их сасвим збрисати не могу, докле год сваки хоће сам себи судша да буде. Саревњивости ове, у коЈоГ право и сила скоро увек 1едно исто значе, нестаће онда тек, кад људи буду толико справедљиви, да кривичан закон са свим непотребан постане. У међународним одношатма кривични закон — то 1е рат и снага. Разуме се по себи, да се снага људских друштава не дели 1едино по бро1у батпета и топова или, што 1е 1едно, по броју људи и богатству. Скуп пак наравствене, политичке и матершалне снаге народа одређут меру и границе њиховим жељама. Врло често народи има1у сасвим погрешан по1ам о сво101 сопствено! снази, а то онда, кад га из-