Vojin

73

Дела њихова остадоше нам од људи истога и сродна им пдемена. Она. су написана језицима .оиих народа, чиш беху то људи, и ми их на тима и чита*мо. Ту ретко где могадосмо да наиђемо на какав важан славенски воши аукторитет, док међу тим чим завирисмо у славенске књиге, ове пам изнесоше своје људе, кош са иравом могу да уђу у коло тих великих воших ђенша. Ако претерују што Славени, то и туђинци; колико 1е на 1едно1 страни пристрасности, тодико и на другој, и ми не треба да прве за веће грешнике нризнамо. А нужно 1е да читамо славенске књиге, ваља да разбирамо за велике Славенске мужеве; 1ер док то не чинимо , мислићемо , да ништа великога славенскога немамо — а тиме ћемо себе варати и губити само поуздања. Славени у свошма књигама нарочито осветлише 1еднога свога великога војводу, ч[-пе име и начела, ако где странци и спомињаху, то увек као маловажие, незнатне ситнице. Та1 човек 1ест Суваров, ко1и имађаше у сво!е време таквих воших начела, какви нико други, а ко1е у данашње доба у велико преотеше маха. Са тих начела и иначе особитих своктава, савременици његови различно судише о томе тако знатноме човеку: и ретко да шшт о коме тако противних мњења бетие као о Сз г варову. Вошици га обожаваху, прослављаше га народ, он имађаше и Фанатичких поклоника, и строгих судша и страховитих противника. Тедни се клањаху његовоме високоме ђешпу, други исмеваху његове особине и шаљиве онхођа!е ; многи иак гледаху на њ ка на