Vojin

86

ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СЦИ

Ето то 1е од придике начин, кохим би се могдо и код нас да покуша. Не ведимо да је превасходан и да бољег нема, нити ће бити; — ади то ведимо, да Ге он из два узрока бар за сад изредан; прво, гаго Ге се нпше већ служидо и веома успедо. И то употребљавади га баш они људи, кош су нашој нарави на1ближи од свију не Срба. И друго, он Ге и нахбољи за нас, 1ер нам нико од наших не изнесе до сад никаквога *) згодни1ега. И посде овога 10ш нам оста1е да коју проговоримо о томе, како би наЈдакше научиди нашега вошика, како да напише бро1еве кохе чухе. То 1е трећи захтев, коме ми морамо 10ш да одговоримо. Ово Ге већ мпого лакша ствар; и по нашем мнењу, наиакше би се овако успедо: Прво хе од преке потребе, да сви људи науче добро бро1ати. И то не само до 100 и 200, већ и нреко сто хиљада и милшона. А ово 1е с тога нужно, што они добшају по1ма о величини по1единих бро1ева, и 1ер (а што 1е и опет особито важно) бро1ањем увиђа1у она1 десетичан закон, на коме стот система нашега броЈања. А да и не речемо то, што они кош нису знади даље од 20 да бро1е, овде то науче; без кога 1е немогуће човека убедити зашто му 1е нужно да пише бројеве, које он не познаЈе а кош му никад не требаше. При овоме броЈању 1ош по казаће им се како бро1ање нема кра1а, и како сваки бро1 спада у извесну врсту снтнших или крупни1их бротих гомила.

*) Ми изузимљемо „Буквар за сгаро и мдадо®, кош 1в ио нашем мишл.ењу више теоршски удешен и удеспши за учење потединце него укунно , као шго 1е овде тај случа!. Осим гога он претпоставља већ вишу развшеност код учитеља.