Vojin

суваров 171 своју: здравље му се 1ако поправи; но изгледу чкољав и слаб, подношаше он много лакше од других и умор и непогоду и сваког рода оскудице. Суваров се нарочито стараше, да се у спољноме животу, што више простима вошицима нриближи. Ал како се вараше они, кош га држаше за простога не вештога вохника, код кога има само воша инштикта. Суваров 1е као што смо видели, шшт у родитељскоГ кући добио предуготовне образованости, за какву се обично не стараше вошици онога времена. Тада беше Гошт у пуној снази то убеђење, да за вошу службу учити се нше нужно, јер се незнање не сматраше као недостатак. Суваров напротив изнесе из куће оца свога уважавање науке , и жељу за знањем: па како нше успео да доврши отпочето васпитање, то га допуњаваше као самоук*). Већ као ОФицир, у слободно време, меето обичнога безпосличарења, затвараше се он у своју собу, ту 1е приљежно учио и много читао**). Иста љубав к науци остаде код њега кроза цео живот му, и онако исто, као у младићско доба, поштоваше *) У бтограФшама Суваровљевима обично се напомиње, да 1е он врло добро знао многе стране 1езике и изредно писао матераим. И доиста он имађаше особите способности за језике и учио их необичном дакошћу; он ге могао добро да говори вранцуски, немачки, пољски, турски. нешто 1е разумевао фински, а у воследње доба доста хе научио и тали1ански. Но искрено да кажемо, рукописи, што иза њ заосташе, доказу1у, да на свима гезицима, не изузимајући ни матерњи, врло 1е неправилно писао. Ал ваљда не ће моћи таково што да умали славу тога великога човека. **) Он 1е и напечатао некоје књижевне покушахе сво1е у једноме од тадашњих журнала: 8 жем^слчшл сочинеша 15 , а го се 1е морало да држи онда као нешго необично.