Vojin

207

мери да добије овде толико искуства, како би некад и сам могао ратовима и биткама заповедати. Са изоштреним умом пратио 1е он све што се око њега догађало, пажљиво 1е сравњивао оно што се ради са оним што би радити ваљало, и тако сазри у вему његова система ко1а му славе донесе. Први вошички покушаји Суваровљеви беху при заузећу Кросена и у битци код КунесдорФа. У последњему походу седмогодишњега рата он 1е био у одељењу ђенерала Берга и заповедао 1е сам особитим лаким одредима. Ђенерао Берг изразио се о потпуковнику Суварову као о отличном коњаничком ОФициру: „Брз 1е при проматрању, одважан у битци а хладнокрван у опасности." У тима појединим приликама ио1авише се а можда и родише она сво1ства Суваровљева, ко1а доцнше беху главне црте сви1у његових во1них предузећа: предузимљивост, енерђија, решивост, уметност. Таква беше прва воша у К0101 и Суваров учешћа имађаше, и сад долази питање: какав 1е упечатак учинило на њ оно што 1е видео, и какве 1е по1мове могао добити од онога што се радило ? Ум његов тако бистар и ведар никако нше могао да пристане на она! начин и пут, кошм иђаше рат против прускога краља. „1а сам пошао био право на Берлин" — рече он после КунерсдорФа — а тиме 1е хтео да преговори главнокоманду1ућем. Шта је могао он мислити, кад 1е видео међусобну шкодљиву завист међу во1водама, ко1и би пристали пре , да уступе победу непршатељу, него сво1им тобож савезницима, — кад 1е видео њихово ћутање поред огромних средстава, њихову тихост, нерешивост, ужа-