Vojin

206

суваров

видимо већ као потпуковника и команданта Мемељске тврђаве. Ал тишина команданске дужности мало се слагаше са његовом жестоком нарави; време 1е рада настало — и зар Суваров да остане у ништавом дремежу? Он навали одмах са молбама, док га нашосле не преведу у де!ствујућу во1ску. Он жежељаше да се на самоме делу са вошом упозна, Гер му све теорше разнолике беху. У то време беше велики необичан рат. Малу државу, ко1у велики владари скоро из ништавила нодигоше, цела Гевропа гледаше да сатре. Грозан савез у ташости веже се против ње и све се мере предузму, како би извеснога тренута све на н>у насрнуло. Али та мала држава имађаше тада на врху великога краља. Моћном руком растера он ту буру пре него што 1е беснити започела и отпочне вошу, ко1а га често довођаше до на1веће несреће, али одмах после уздизаше до на1вишег ступња победне славе. Где нема опасности. тамо нше ни славе, и што 1е већа опасност, тим већа част и слава ономе кош 1е преодоле. Већ четири године Фридрих Велики имађаше тешку борбу са сво1има снажним противницима: час победитељ а час побеђени, за спасење сво1е има благодарити, поред личне наравствене преваге сво1е, особито рђавим плановима свогих противника и неслози међу вођама в01ске њихове. Слободан и решив у вршењу својих предузећа, имао 1е среће ратовати против таквих во1вода, коЈи поред природне неспособности 10111 много страховаху од одговорности. У сред таквих околносги ступи Суваров на ратну позорницу као изображен млад вошик у на-