Vojin

262

маршал бел-исд своме сину

пуковник повлачи целу сво1у ређимеету, да заборави на сво1е дужности. Нека нигда тобом не овлада нестрпљење или 1арост: ка1аћеш се у век што си послушао нрве покрете сво^их страсти; хоћеш да будеш луд, рекао 1е 1едан од нагаих певаџа, послуша1 савет Гарости; онаГ старешина, когим ове страсти влада1у, излаже подсмеху сво1у част, каткад сво1 живот а по на1чешће 10ш сатире људе, кош су му потчињени. Повину1 се законима и људима, ко1е 1е владар изабрао за. сво1е органе; непослушност 1е прва, на1већа погрешка вошичка: она се необичном брзином шири, и она добша снаге, према томе колико се она распрострла. Сваки пуковник, кош не слуша сво1е стари^е мо;::е ли тражити, може ли се надати да ће њега његови млађи слушати? Сматра1 се као суди1а, као дензор, као власт и као отац твош1 ређименти; као власт и судша, ти ћеш пазити на чување и поштовање закона; као цензор и као отац ти ћет бдити на чувањем обича!а: нарочито обрати пажње на оват последњи предмет, кош су вазда заборављале или пренебрегавале све старешине вошичке; тамо где се обичаш поштују поштују се и закони, и то кот хоће тш боље, воли их: гледа1 дакле да пречистиш обича1е, али не мисли да се то да заповедити; они се показу1у, они се удахну: пример 1е овде, као готово и свуд, много важнши и 1ачи но ваља; залуду ћеш тражити у другоме погрешке да отклониш, ако се те исте могу теби да нребаце. Агсо су твот обичат чисги, и у твоЈО! ређимепти биће такви: твог