Vojin

264 маршал бел-исл своме сину кују се 1едино нагомилавањем страсних увесељавања. А 1е д' ово боље и више од частољубља, ко1е би ваљало да одушевњава старешине воше? 1а се уздржавам даље; скоро бих се наљутио; осем тога мот су ти савети овде веомаг мање нотребни, но и где на другоме месту. Ти ниси нигда видео и какво бедно биће где страда, а да ниси живо зажелео да му помогнеш, да му прекинеш натње и да му их олакшаш; чува1 синко, ову драгоцену осетљивост: она ће ти доста иута бити узрок патњама, ал ће ти гош чешће донети жива и чиста задовољства и радости. 1а ти због твоГе славе и твоЈе части велим да будеш човечан и благородан: човештво и слобода придобшаху нам и чува1у срца људска са ко1има ми живимо , коиша ми зановедамо. Ма колико потрошио око помагања беднога човештва, ја ћу свагда са задовољством то одобрити; 1а много више волим да чу1ем о ТВ0101 доброти но о ТВ0101 вештини, К010М снремаш части и весеља; нек се диве бро1у срећних, коЈе си ти учинио таквим, но бро1у оних великаша, ко1има си ти покушао време да прекратиш: успомена навесеље, које си ти уредио, не оставља ни у души ни у срцу ни трага пршатности, успомена на несрећне, коЈе си утешио вазда ће те веселити. 1а се не ћу нигда љутити ако ти у важншим приликама солдатима твотм што даш; али ћу се много више радовати кад видим да ти своЈ новац просипљеш међ' оне што су рањени, међ' оне што су какво знаменито дело учинили или к°1и су, извршивши св01у дужност, искусили какав већи уштрб при томе. Нек не мине ни 1една сед-