Vojin

МИСЛИ 0 В01Н0НЕ УСТР01СТВУ

363

војска, људи, коњи, заира... почињу се кретати, закрчугу све путове и управља1у се готово на срећу 1едноГ или друго! тачди. И свакоме одедењу, ко1е стиза на место у непоретку и „неисправности," веле: расправља1те како знате (с1ес1гош11е2 уоиз): и оно се безбрижно креће к непршатељу са том правом вранцуском вормз г лом (обрасцем). Чудновато и у томе може бити сто1и гдавно наше надмоћше но ми одиста, свагда се умедосмо наћи : свима путовима набављаше што не имађаху, ко1е како крпили се путем, а кад дође тренут судара, радише тако, као да у само1 ствари свега у изобиљу. инађаху. Срећа је без сумње, што 1е наша во1Ска високо одаренатом способношћу — расправљања и умети се наћи: у рату 1е она неоцењена; но оснивати на њо1 сву систему спремања а од чести и само ратовање — то 1е сувише и игра, на срећу. Наши су очеви веровали, е су тенхкоће предузећа осем друтих усдова, управо саразмерне даљини земље, где ће се она имати да врше, и сви њихови рачуни слагаху се са тим основним нравилом. За мисирску и алђирску експедицшу ми се на1брижљивше спремасио 18 — 20 месеци. Сада, знаЈући да се свако напрезање ноже и треба да врши брзинои електрике и паре. ии допуштамо, е 1е тек неколико недеља довољно да се спреие воте радње за земље готово непознате, ко1е су тек површно примотрене а далеко од нас читаве хиљаде миља. Погрешке рачуна, кад се оне увиде, у таким су приликама убшствене. Кримска краша и мехиканска експедицша у овоме су погледу предмет за