Vojin

362

МИСДИ 0 В01Н0МЕ УСТР01СТВУ

се само почне спремати рат и у хедан мах скдапати сви штабови *) .... Што се тиче спремања за рат, вранцуска се у опште све више и више удаљава од основних начеда. За рат претходно суђење и предвиђа1 ваља да обима не само могућно но и веро1етно. Између свиху усдова ко1и осигурава1у успех у рату, спремање воших предузећа заузимље прво место. Цезар и Наподеон њима има1у да захваде за већину свотх успеха. У рату, путовање, оскудице, бодести, борбе, непрестано и у широко! мери растројавагу воше сиде. И оне се мора1у из 1една обнављати људма, матершадним средствима и новим напрезањима буџета. А после свега, она ће страна добити, ко1а 1е била кадра да се боље и већма осигура обнављањем. А што ми заборављамо те услове; зар не видимо како нам посдедње крашне (источна, италшанска, Мехиканска) сведоче, да ми убшамо сваки по1ам о готовости ? Сваки пут ми видимо 1едно и исто. Рат изгдеда као да 1е неизбежан и сви су умови тиме зањати. Њега опровргава1у, њега потврђу1у и он отпочиње не у сред готовости, већ у сред неизвесности и забуне друштвене. У та! час, сухим путем и морем, вагонима и лађама, у сметњи и непоретку

*) Да не би у залуд морили читаоде, ми овде остављамо делу главу о админиетрацти, почем Трошшеве мисли о овоме, резвшене слабо ал многоречиво, тешко да се могу применити у ВрандуСК01. Он захтева: 1) да управљање свима потребама принадлежи власти начелника, закључно до начелника дивизше, кош ће се сами бринути о снабдевању дивизије потребама; 2) извршен.е принадлежи грађапским лидима, као набављачима, кош су у служби а у исти мах врше главне радае и дагу улог; на1зад 3) коптрола стоји у интенданству, кога се улога у томе и свршава.