Vojin

376

МИСЛИ 0 ВОШОМЕ УСТР01СТВУ

службе, пољске службе, маневровањем, гађањем, рачуноводством итд. а вошик се забавља склапањем и расклапањем пушке, теоршом смештања ствари у торбу и чувања њиховога, и периодичким читањем неких делова из вошичког казненог закона. Ова су текничка занимања без сумње корисна, па и преко потребна; но она су преко сваке мере сухопарна и далеко недовољна, да би могла спремити во1ску за оне велике дужности и напрезања, коха их очекују У рату. Добро би било, кад би наши пачелници лично у чествовали у вошичкоме спремању воГске и кад би честим разговорима са оФицирима развшали у њима основе, кош су извађени из искуства вотога. Оваки би разговори давали похма ОФицирима о томе како решиве улоге у рату има наравствено стање во1ске, како се добша та1 наравствени дух, како се он чува п развша, како њега неста1е. Опи би познали, е 1е дисциплина уважење закона, поштовање личностп и сопствености, нарави и обича^а земље, верозакона, цркава, итд.; увидели би велимо, е су то основна начела, ко1а у во1Сци усељу1у поштовање према себи, и 1есу на^главнша залога њене наравствене равнотеже. Од ОФицира ова начела рашире се међу вотицима, и тад се вокка смело може хвалити св010м чврстоћом. Не треба заборавити ону стару истину, ко1у 1е 1ош Монтескше изрекао: у рату не добта броГ свшу људи, но бро1 ваљаних људи; остадо 1е више сжетња но помоћ. Ничим се не може да замени наравствено образовање војске. Или ми зар мислимо, е 1е за спремање војске за рат доста ако маневрујемо, произ-