Vojin

ИИС1И 0 В01Н0МЕ УСТР01СТВУ 889 људе за гарду, а у самим батаљонима градимо 10Ш две одабране чете од шест. Шта ће изићи сад из остале четири чете оредине, ко1е чине свагда главну и при том предњу масу наших линша? Ове еу чете лишене свега, што чини рад, силу и чврстину. у рату се одмах и показу1у ови недостатци. На свршетку талшанскога рата, кад жега и прашина досађиваше вохсци а друга путовања готово 1е убшаше, чете 1едва домиливаху до бивака; иза њиних колона свагда много изоста1аше. Преко 1е потребно да су масе пешачке нодледнако чврсте у свима сво1им деловима, да се олабост и сила равномерно свуда раздели а не сасређује сила на неким тачкама линше, слабост — на другим. У начелу ми смо са свим против сваке одабране во!ске; ако се баш хоће да их има, то бар да су у што мањем бро1у. Набављањем треба, се старати да напакши људи дођу у коњицу, натзраснши и напачи, у пешадају. Оетимо се само да пешак носи готово 35 вила терета! Изгледа као да 1е дошло време да 1едном нестане и тих одвоЈених стрељачквх батаљона. Њихово особито оружје, сад 1е постало опште у сво1 пешади1и. Њихова особита вештина у гађању подлежи сумњи. Засебно употребљење стрељачких батаљона у боју већином 1е незгодно. Како се може једним стрељачким батаљоном да опаше сва лини1а од свију батаљона? Остављајућн стрељачки батаљон за особите цели, у више прилика догађа се, да га не употребљујемо као предњу во1ску но као резерву или потнорицу т. ј. са свим противно његовоме опреде љењу .