Vojin

390

мисли 0 вохноме устр01ству

По нашем мнењу, нахзгоднше 1е подељење батаљона у пет чета: четири линшске и једна с.трељачка чета, у свакој по два вода као у Прусиш и Руси1и. Сваки батаљон тада има свој заво! *) и своГе искусне стрелце за гађање у белегу. Да раз1аснимо, шта ми разумемо под гађањем у белегу. Ма у какоме душевноме стању да 1е во1ска, она у распламћеној борби никад не пуца у извесну белегу, ретко и нишани, већ баца^у зрна право пред собом брже и спори^е. Да би се ум во1ника могао забављати рачуном о гађању, њему 1е преко потребан ма каки закон. Само размештањем гомила иза разних заклона на крилима батаљона или у неколико иза његове линше, може се доиста добити гађање у белегу, ко1е би одговарало артилериш противничкој и терала њену потпору иза заклона, од куда они баца1у смртоносну ватру. Ове дужности имату стрељачке чете. За тим сви остали водови треба да су из 1една готови да у час у низ изађу или да овоме потпором буду, 1ер у последњим борбама ватра из низа веома често замењу1е ватру пређашнихлинша. И лини1е, из овако склопљене пешадше. доби1аху сву чврстоћу, ко1а се само желети може. Поменимо 10ш 1едан услов : ређименско устроГство мирнога доба треба да 1е са свим слично устроштву ратнога доба. И све довођење вохске у ратно стање, треба да стош само у потпуњењу личнога састава вокке. Нова склапања и сваковрсно мењање кадрова, ко1е се код нас често чини, без и каке сумње узрок су нереду. *) Раоути сгрелци око батаљона у густоме строју зову се завсп батаљопов. Пр.