Vojin

НОВИНЕ И СИТНИНЕ

што се вас тиче, ви незнате ни тактике, ни практике!" — И то 1е било праведно речено. Већина, и то од високих воших људи, гдедали су у тактици не то, што Ге она била и гато 1е у ствари, т. 1. образовање вошика за рат, већ више вошо искуство победити, и то више, ташо и мало њима приступно. И они тражише ту тату победити не у умном и наравственом превасходству во1водином, не у вигаима поЈмима његовим, не у искуству сагласно са цељу и опгато1 свези управљати већима масама, већ много пре у малим матершалним упражњењима мирнога доба, у екзерцирању и сложним, непрактичним маневрама и кретањима, каквих никад нити има нит може бити у рату. С тога 1е и природно било, те 1е Суваров чесге и 1аке сударе имао са таквима људма, а ови гледећи опет на своје очи, морали су га називати грубим невежом без икавва тактична искуства и знача1а. (Продужиће се).

Новине и ситнине. Узимљемо из Берлинског диста једног ова посматрања о Шаспотово1 иушди: У своме лостанку ова се иушка много разливоваше од пушке иглењаче; она 1е имала и капслу за занаљивање и тешко се могаше уврстити у пушке што се врло брзо пуне и избаду!у. У осталом, могло би се узети да 1е она била више као углед (тип) за преграђивање старих нушака у нове што се састраг пуне, него ли као модел за неку нову оружну систему. Шаспот, желећи да му пушка буде особито орулпе , одбаци и перкусшу и каислу за запаљивање, а усвош запаљиву иглицу, са свим се одвахаЈући у иеким ситницама, од ДраЈсовога модела. У Француско! имађаху толико искрености да признаду ово подражавање. На прилику, читасмо, у ШизЈгаИоп од 28 Октобра 1866; „Шаспотова Је система готово онака иста као и