Vojin

суваров

495

ров пао на колена и реко: „Боже, спаси цара!" а ова1 му одговорио: „Нека Бог тебе подржи рад спашења дарева Одељеаа Розенбергово и Ђермаеово дођу са свим под Суварова; њима се заповеди, да у свему на Фелдмаршада се обраћагу, а не право на императора као што Је то пређе било. „Управља1те свима во1скама на општу корист" — вели 1едно царево писмо од 1-г Марта; — „Ми молимо господа бога нашег, да благослови предузеће наше и да нам дару1е победу над непршатељима -вере Христове." Долазак Суваровљев у Петроград и велика царева наклоност ирема њему беху узрок грдном одушевљењу. И народ и во1ска гледаше у тој ствари истински знак нових победа и нове славе. Гомиле парода грабише там, где могоше видети чувена 1унака; умукоше зли гласи и клевете; стари непршатељи и зависници ником се клањају пред оним, кот их Ге онако немилостиво шибао својим горким сарказнима. Суваров као што знамо био 1е изворан вазда весео и шаљивчина; много има анегдота из живота негова. *) Изненадна срећа оживи на мах 70

*) Гедном у разговору са гра®ом Ростопчином, Суваров оставпв сво1е обичне шале, брижно говораше о тадашњем иоложагу ствари у 1европи: речи његове беху пуне талента, мисли светле ка дан. Већ 1е почео био да говори о блискоме походу.... Жељно слушаше гроо Ростопчин и усва1аше сваку примедбу великог вохводе али на 1едан мах у пола разговора, Суваров ућути, скочи са столице и почне кукурекати ка петао. Јакозачуђен тако изненадним прелазом, гров Ростопчин изрази своју досаду од тако неумесне петловље дреке. Ова 1е анегдота остала од непозната ауктора, кош вели да ју 1е чуо од самог Ростопчина .