Vojin

496

СУВАРОВ

годишњег старда, врати му сву младићску снагу, сво одушевљење и енерђшу. И Суваров се тада ве показиваше лред царем онако, као што то пре рађаше: вођ више не издазаше као јавни противник новим ревормама и установама, и сабља му тешка не беше, капу дако скидаше, и при разводу стража дако могаде наћи иут не удазећи међ водове. Он 1е се сада владао са свим као што ваља, као да хе хтео показати да уме, кад хоће, као и други да изврши и најмање службене иотребе у мнрно доба, на ко1е обично не гдедаше, јер им одрицаше суштине за рат. Ту очиту промену у начину опхођаЈа Суваровљева, кнез Горчаков овако 1е протумачио: Суваров не хтеде пре да буде у сдужби, 1ер 1е видео да у њо1 нема ничег другог до просте ворме и параде; сад наста1е време, за ко1е он живи, и у коме ће он управљати судбином целе 1европе. Од прилике после две недеље по доласку у Петроград, у почетку Маја, крене се преко Беча за Италшу. Тамо га чекаше нова сдава, котм му суђено беше да крунише свршетак свог дугачког а сдавнога рада. Онда баш кад воша дектва беху пуно развшена Суваров путоваше из Петрограда у Беч. Дубоко проникнув важност, свога задатка, Руски во1вода горео 1е у нестрпљењу, кад ће 1едном стати на чедо савезно! В01СЦИ. (Наставиће се.)

Д 1'ЖАВИНА ПКЧАТНИЦА У БЕОГРАДУ.