Vojin

СУВАРОВ

511

ство аустршско држало 1е као преко потребно, да Суваров добше чин Фелдмаршала у аустри1СК01 служби, па с тога му и пошљу диплому на тај чин Више пута, и сам император и барон Тугут уверавали су гроФа Разумовског, да ће се Суварову дати потпуна слобсда у раснолагању вошим деЈствима у ИталиЈи, међу тим Ге се хтело, да Фелдмаршал открије мисли сво1е о плану за предстојећи поход. У го1 цељи император и пошље чланове придворног воЈног савета Суварову, да се ови с њиме посавсту!у; к њему дође и ђенерал Лауер, као познавалац талшанског ратног попришта. Ал нико од Аустршанаца не мога да изкамчи од Суварова његове намишљене памере: Фелдмаршал 1е свима одговорио, да ће тек онда имати извесна плана за дештво, кад буде видео вокку са којом к и земљпште, на коме ће радити. Само у дружевном разговору са Разумовским, нешто 1е Суваров по каткад спомињао и претсто^ећи рат; ал то увек у изразима са свим оиштим, врло неопредељеним. По казивању 1едног очевидца, кош заслужује потнуног веровања, к Суварову су дошла четири члана из тог аустршског во1ног савета са писменим планом за поход; Суваров их замоли да седну, па 1е онда читао записку. У плану томе беху нацртане све подробности за деГство до реке Аде. Завршив читање, аустршски ђенерали у име самог императора Франца тражише од Суварова, да на само! записки стави сво1е примедбе и допуне. Тад Суваров заиште перо, умочи га у мастило, на целу записку прекрсти пругама, а при кра1у сво1ом руком напи-