Vojin

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

535

по предњима. т. 1. оно кохе 1е у Руса Суваров препоручивао. Са гдедишта механичке строшости кретања, овако 1е равњање — грубо*) но са гдедишта душевних начеда, коха руководе човека у бо1у, оно Је 1едино разумно и умесно. Пренесимо ову кратку карактеристику боших распоређа1а. што се уведоше под наполеоном, на савремене поЈмове, о постро1ењу знатних гомила : из сравњења увидеће се шга у овима треба променити а шта са свим одбацити. Да би се навикла и В01ска и њене старешине на кретање гомилом добро 1е оставити садашња правила удешена као упут, по коме ће се веџбати у куп неколико баталшуна; но при овом би се желело, да се строго одвот учење чисто строшо од веџбања, ко1е се чини са ма каквом тактичком цељу. Што 1е пак нужно тако раздељење ноЈамно 1е: стро1но веџбање у право има цед да покуша баталшун у знању баталшунскога правила и у томе, да ли се он уме поставити према своме суседу лако т. 1. не судара1ући се и не растура1ући се. Савршено 1е по1амно, ако начелник у ово1 намери оцењивање, узме сам командовање за прелажење из стро1а у стро1 итд. У ствари он при томе не ради бригадно или дивизи1Ско учење, већ веџбање неквлико батали1уна у 1едан пут (по баталијунскоме правилу) да би само уштедио време, као што 1е већ речено. Али кад се веџба са ма каквом тактичком сврхом ово се никако не може у виду имати: при овоме

*) И то толико, да ако је строшоме веџбаау ко иеашао нешто више од дела за управљање, њега су одмах иа траг турали а не да сву линшу напред покрену.