Vojin

546 ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАВТИЦИ Наћи ће се можда, људи, кош ће ову расправу сматрати, као право обарање правила, обарање, ко1е може бити, узрок поткопавању уважена ирема њима. Казаћемо 1едно: на правила се може боље него на и каки други зборник законских уређења пренети она истина, да се закон може критиковати, 1ер у томе лежи залога његовога усавршавања; но у исто доба треба га и безусдовно вршити, док не буде одбачен. ОваГ 1е однопш, чини нам се, паметниш од онога, при коме не критикуху закон, ад га и не врше. Са ове тачке ми пошмљемо 1едан поглед: или Ге критика истинита, и тад хе преко потребно, да се правила као што ваља измене; или критика нше истинита, и тад она, као и све што 1е лоше, мора да падне. „Воши Зборник" не само није против неодобравања, шта више он их баш тражи. Но ако 1е критика истинита, можели се оставити да се на њу заслужена пажња не обрати ? Без сумње може. Но тада после ње, раниГе или каснше, ал извесно, долази друга страшна критика, критика ствари, критика, коЈа доказу1е неоснованост овога или онога правца у образовању во1ске ал не речима, већ потоцима крви, десетином хиљада глава, које се улажу без славе и без корисги, а по нега и што 10ш горе. А ћоп еп1епс1епг — баШ.... *) Не ћемо ништа да говоримо о тим пребацивањима ко1а би се подигла у обрану основнпх редова, као: они се брзо стро1е на кратку команду, они помажу да се одељења могу одмах да одво1е, ако нису на ономе месту, где би требадо они су бар бдизу њега **) итд. Не говоримо то с тога, што 1е до сад већ о томе и сувише говорено. Напомињсмо само, да команда ни1е никако згодна и

*) Ко нас разуме, хвала му.... Пр. **) Дакле свакојако не на оеоме месту, где би требало да су.