Vojin

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

549

мирним таблицама, доиста из тог ће броЈа пасти тамо, рецимо бар 600; *) дакле, сваки коњаник, пре но што до чете дође, излаже се сигурно да буде убшен бар четири пута!... Кратко и јасно — тако 1асно, да ће годишње дете разумети. Но на несрећу нше све у томе: има ствари, ко1е не може да схвати годишње дете, ал ко1е се не могу да изгубе из вида. Прво, у бо1у се не може да пуца са одсто1ања у напред измерених, у коме се не пуца на непокретну белегу и не у тихоме душевноме стању. Друго нше тако лако брзо оцењивати даљине и погађати у бедегу, ко1а се брзо на вас креће. Треће, и на1боља пешадша нше у век спремна да нуца, не може свагда да сачува и она! ступањ тишине, кот 1е у бо1у могућан. Четврто, чудно 1е ставити сада коњицу у онако стање у коме су 1е избегавали стављати и при пређашњем стању ватренога оруж1а. Нико и никада нше мислио да тврди, е 1е 1уриш коњанички на непотрешењу пешадшу ~ ствар лака и згодеа. Пето, на послетку она иста господа, ко1а тврде, да коњицн нема више места на бо!иштима, ако их упитамо: „а од чега пре свега зависи успех коњаничкога 1уриша? к без сумње ће одговорити: од сретно изабратога тренутка за њ. Ако 1е тв тако, то тврђење, као да су при садашњем ватреноме оруж1у 1уригаи не могућп, значи, да се просто тврди друго већ савршено смешно положење

*) Ка1у се са свспе небрежљивосги огледа1у на срећу, 1ер немају мирних таблица у руди; два ред се више ка1у: нек их нашосле и има^у, ал бар да не рачунају толиво на њих 1ер реченим габлицама не дају нивакве вредности азнад домапша аиховога исиитивааа — колика је доброћа ове или оие системе нушака.