Vojin

576

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

кање измене успорава и слаби жестину у опим приликама, кад 1е човек иеобично вољан да своме другу остави част за труд. Што се артиљерше тиче, која маневрухе с другим врстама оружла, желело би се, да она Једном иочне слободнше бирати своЈе положа1е; да се не брине о заклону; и да на против, вохска из 1една мисли на то, да 101 артилерша не осгане без заклона. За тим у садашњем начину маневровања са две стране, врло би потребно било да се учине неке измене, ко1е би му уклониле недостатке; ово су те измене: 1) Начин данашњега маневровања развша бо1ажљивост од обилажења и сувигану прнстрасност к њему. 2) При 1уришу се ста1е на такво1 даљини од противника (50 корака) на К0101 вошик не сме никако мислити, да може и кад стати. 3) Навикава!у људе , да дају преувеличани знача1 броју противника и сили положаја. Она! кош 1е у миру свикао оваке поЈмове, да ће 1уриш на нротивника већег бро1ем или на полажа1у силан, бити одбијен, та1 ће у ратно доба мислити да види и 1ачег противника и силни1и положа1 тамо, где ни 1еднога ни другога нема. 4) Маневре ове дозвољавају повлачење као нашрости1у и нашбичншу ствар. Не треба учити ни оФицира ни вошика да таки нзражат као „1а сам се иовукао" „моЈи су 1уриш одбили," — лако с Језика иду. Суваров ни1е тео да чу1е за повлачење. У мирно доба не можега изучити, како се